Skup mehaničkih i hemijskih mera kojima je cilj suzbijanje i trajno eliminisanje populacije štetnih glodara: miševa, pacova, mišolikih glodara iz određenog prostora. Deratizacija se vrši u svrhu očuvanja zdravlja i prevencije ekonomskih šteta koju glodari mogu prouzrokovati.

Poteškoće u suzbijanju glodara ogledaju se u njihovoj inteligenciji i razvijenoj socijalnoj hijerarhiji kao i komunikaciji. Specifičnost većine glodara je visok reproduktivni potencijal (kratak životni vek, brzo seksualno sazrevanje, veliki broj mladih).
Postoje tri osnovna razloga zbog kojih se glodari smatraju izuzetno štetnim:

• Direktne štete – Glodari prouzrokuju velike materijalne gubitke svojom direktnom aktivnošću – ishranom, izmetom, kopanjem jazbina nagrizanjem i oštrenjem zube.
• Prenošenje bolesti i parazita ljudi i domaćih životinja – Glodari su vektori čitavog niza teških zaraznih oboljenja ljudi, domaćih životinja i plemenite divljači. Tu spadaju bakterioze (tularemija, salmoneloza, bruceloza, tuberkuloza, kuga, tifus, itd.), viroze i bolesti izazvane rikecijama (šap, slinavka, besnilo, hemoragična groznica, limfocitarni horimeningitis) ili gljivicama (dermatomikoze). Pored toga prenose i parazite izazivače trihineloze, lajšmanioze i drugih).
• Izazivanje odbojnosti kod ljudi – Većina mišolikih glodara plaši ljude ili izaziva gađenje kod njih. Naročito su odbojni sinantropni glodari pacovi i miševi.

Preventivne mere borbe:

• Građevinsko tehničke mere – ove mere se odosne na fizičke barijere u cilju sprečavanja prisustva glodara
• Sanitarno higijenske
• Upotreba repelenata

Direktne – kurativne mere:

• Mehaničko fizičke metode
• Upotreba klopki, mamaca, lepkova
• Hemijske metode – Danas su hemijska jedinjenja, rodenticidi, najefikasniji i najbrži način za redukciju prenamnoženih populacija glodara. Oni su stvorili mogućnost za sistematsko suzbijanje glodara na većim površinama i prostorima. Efekat se postiže u relativno kratkom vremenskom periodu. Većina ovih jedinjenja se unose u telo glodara digestivnim ili respiratornim putem. Prema načinu delovanja se dele na brzodelujuće (akutne rodenticide), sporodelujuće (antikoagulante rodenticide) i hemosterilante. Hemijsku deratizaciju vršimo postavljanjem deratizacionih kutija (u magacinima, hangarima, fabrikama, ugostiteljskim objektima, stambenim zgradama, poslovnim prostorima, na otvorenim prostorima). Sve deratizacione kutije su ucrtane u planove objekata kako bi se vršio monitoring i praćenje stanja. Deratizaciju je potrebno raditi u redovnim vremenskim intervalima u zavisnosti od stepena zaraze.