Insekti iz roda Vespula, kod nas se najčešće sreću Nemačka osa (Vespula germanica) i obična osa (Vespula vulgaris). Sem neznatnih spoljnih karakteristika u bojama na glavi, skoro je nemoguće razlikovati ove dve vrste. Matice su dužine oko 20 mm, radilice 11-14 mm a trutovi 13-17 mm. U rano proleće oplođene ženke počinju izgradnju gnezda. Gnezdo obično formiraju na tamnim mestima, u rupama glodara, ispod crepova, na tavanima, šupama itd. Gnezdo je u početku malo, pa o celom leglu, a i njegovoj ishrani se stara matica. Kada se izlegne prva generacija radilica, one preuzimaju sav posao oko izgradnje gnezda i ishrane radilica. U punoj snazi leglo može brojati i nekoliko hiljada jedinki. U jesen se iz jaja razvijaju plodne ženke, koje polažu jaja. Iz ovih jaja se izležu trutovi, koji napuštaju gnezdo u potrazi za ženkama iz drugih legala. U kasnu jesen stara matica ugine i celo društvo se raspada. Zimu preživljavaju samo ženke, koje u proleće formiraju nova društva. Odrasle jedinke se hrane isključivo biljnim sokovima i nektarima, dok se larve hrane preoteinskom hranom koja se sastoji od sažvakanih insekata. U potrazi za hranom ose dolaze u kontakt sa ljudima u čijoj okolini se često nalazi hrana koja sadrži šećer (voće, slatkiši itd.), što može dovesti do neprijatnih posledica. Ubod ose je veoma bolan, jer prilikom uboda osa preko žaoke ubacuje otrov, koji kod nekih ljudi može da izazove i alergijsku reakciju. Ose su veoma agresivne, posebno kada se hrane ili kada im je napadnuto leglo. Mogu se uznemiriti i naglim pokretima ljudi. Prilikom uboda ispuštaju feromon koji uzbunjuje celo osinje društvo i pokreće ga na napad. Pri tome žaoka ose je glatka poput igle i prilikom uboda ne ostaje u koži, pa jedna osa može više puta ubosti čoveka.