Odrastao insekt je tamno smeđe boje do crne boje, veličine 3-4,5 mm. Ima samo jedan par krila pa može da leti. Pokrilje je jednobojno, pokriveno pravilno smeštenim rupicama. U razvojnom ciklusu prolazi stadijume razvića (jaje, larva,m lutka i odrasli insekt). Ženka žižka polaže jaja u zrno žita gde svojim rilom izbuši kruškoliku rupicu koju nakon polaganja jaja zatvori želatinoznim sekretom koji brzo očvrsne. Stadijum jajeta traje od 3,5- 20 dana u zavisnosti od temperature. Stadijum lutke se završi za 4-23 dana. Razvoj jedne generacije se završi za 26-30 dana kod temperature 30°C, a za 56-79 dana pri temperaturi od 20°C. Stoga broj i generacija tokom godine varira u negrejanim skladištima 3-4, a u grejanim skladištima ili zagrejanom žitu 6-8 generacija godišnje. Odrastao insekt žitnog žižka živi 150-300 dana i to leti kraće, a zimi duže. Gornja granica temperature za život žitnog žiška je između 38- 42°C, što zavisi o relativnoj vlazi i vremenu izlaganja insekata toj temperaturi. Kod temperature -18°C ugiba nakon 5 sati, kod -4°C nakon četiri dana, a kod -2°C nakon 10 dana. Žitni žižak se nalazi prvenstveno u skladištima žitarica počev od najvećeg silosa pa do tavana individualnog proizvodjača. Nalazi se u mlinovima, a ređe u fabrikama testa, i trgovinama mešovite robe. Živi i razvija se isključivo unutar skladišta. Žitni žižak se hrani i razmnožava u svim vrstama stranih žita, kukuruzu, riži, kestenu. Može se hraniti, ali ne i razmnožavati u prekrupi, riži, grizu, brašnu. Postoji mnogo podataka koji govore o velikim štetama koje žišci nanose poljoprivredi. Pored žitnog žiška spomenućemo još i Pirinčanog žiška (Sitophilius oryzae), koji se od predhodnog razlikuje po tome što poseduje i drugi par krila te može da leti, a na potiljku ima ograničene crvenkaste pege. Što se tiče biologije, rasprostranjenosti, štete, veoma je sličan žitnom žišku, pa ga ga nećemo posebno obradjivati. Napominjemo da još u našim skladištima javlja se i kukuruzni žižak- Sitophylus zeamais koji se vrlo teško razlikuje od žitnog žiška.